Екосистем
Простор у коме се одвија живот назива се екосистем. У сваком екосистему је остварено нераскидиво јединство различитих врста живих бића, различитих облика незиве материје и различитих облика енергије. Екосистеми нису случајни скупови различиих врста зивих бића, неживе материје и енергије, који у одређеном протору егзистирају независно једни од других. Они представљају највише нивое организације живота на Земљи , који функционишу по веома сложеним еколошким законима и принципима. Екосистеми су веом сложени и динамични системи. Они поседујуниз посебних структурних и функционалних карактеристика по којима се јасно разликују од осталих природних система.
Екосистеми нису стриктно одвојени једни од других већ су у сталним међуодносима. На пример, вода може циркулисати међу екосистемима у виду реке или океанске струје. Вода и сама по себи, као течна материја, дефинише екосистеме. Поједине врсте, као лососи или слатководне јегуље стално се крећу између морских и слатководних система. Односи међу екосистемима доводе нас до концепта биома.
Угрожавање и заштита екосистемаЗбог неадекватне заштите, неки од најпознатијих светских екосистема могу бити уништени услед климатских промена и деловања човека, све чешће упозоравају научници.
Под загађењем животне средине подразумева се квалитативна и квантитативна промена физичких, хемијских и биолошких компонената животне средине (вода, ваздух, земљиште, храна), која води ка нарушавању законитости екосистема. Загађење животне средине по обиму, врстама и последицама већ има такве размере да представља опасност за читаво човечанство.
До наглог загађења животне средине дошло је пре свега због:
Екосистеми нису стриктно одвојени једни од других већ су у сталним међуодносима. На пример, вода може циркулисати међу екосистемима у виду реке или океанске струје. Вода и сама по себи, као течна материја, дефинише екосистеме. Поједине врсте, као лососи или слатководне јегуље стално се крећу између морских и слатководних система. Односи међу екосистемима доводе нас до концепта биома.
Угрожавање и заштита екосистемаЗбог неадекватне заштите, неки од најпознатијих светских екосистема могу бити уништени услед климатских промена и деловања човека, све чешће упозоравају научници.
Под загађењем животне средине подразумева се квалитативна и квантитативна промена физичких, хемијских и биолошких компонената животне средине (вода, ваздух, земљиште, храна), која води ка нарушавању законитости екосистема. Загађење животне средине по обиму, врстама и последицама већ има такве размере да представља опасност за читаво човечанство.
До наглог загађења животне средине дошло је пре свега због:
- све већег коришћења природних богатстава,
- производње разних хемијских једињења,
- велике употребе нових синтетичких материјала, који се не могу разградити биолошким и физичким методама,
- све веће употребе заштитних средстава у индустријској производњи и технологији хране (адитиви и пестициди) ,
- брзог и неконтролисаног пораста људске популације, а посебно урбане и
- развоја индустрије.
- Према хемијској структури загађивачи могу бити: неорганског и органског састава.
- Према физичком стању могу бити: гасни, течни и чврсти.
- У односу на средину коју загађују могу бити загађивачи: ваздуха, земљишта, објеката, хране и воде.
- У односу на ефекте дејства загађивачи се могу сврстати у загађиваче који: делују директно на човека, утичу на атмосферске процесе, процесе у води и земљишту, изазивају корозију, делују на домаће и дивљe животиње, биљке и разне објекте.
- врсте пред истребљењем;
- врсте у опасности од истребљења;
- рањиве (осетљиве врсте);
- ретке врсте. У свету је такође формирана и Црна књига у којој је попис више хиљада врста биљака и животиња које је човек, нажалост, истребио својим бахатим, похлепним и немарним понашањем.
Да би се заштитиле ратке и угрожене органске врсте основни услов је заштита њихових природних станишта, што се остварује на више начина:
евидентирање угрожених врста кроз, већ поменуте, Црвене књиге; - заштита Законом;
- проглашавање станишта заштићених врста за строге природне резервате где је активност човека минимална
- формирање националних паркова као најобухватнији вид заштите.