Популацијска екологија
Популацијска екологија или аутоекологија је потподручје екологије које проучава динамику популација посматраних врста и природу њихове реакције са животном околином. То је наука која проучава промене величине популација у времену и простору. Развоју популацијске екологије посебно су помогла раније постављена правила демографије и животних таблица која омогућава дугорочна предвиђања вероватноће опстанка врсте у датим уветима околине. Иако је популацијска екологија поље биологије, она намеће занимљиве проблеме за решавање применом математике у статистике у популацијској динамици. Савремена наука популације описује са два основна полазишта – у биолошком и статистичком смислу. Биолошки гледано, популацију можемо схватити као просторно и временски релативно јасно ограничен систем склапања репродуктивних веза. Уобичајено је да се такве групе јединки означавају термином локална популација. Када је ријеч о људским популацијама, с обзиром на ступањ затворености локалне популације, односно завичајне везаности и миграцијске активности становништва, постоје значајне разлике између сеоских (руралних) и градских (урбаних) средина
Популација је група јединки исте врсте која насељава одређени простор и могу међусобно да се размножавају дајући потомство. У природним условима ретко се могу наћи јединке које читав живот проводе изоловано. Све јединке једне врсте, које насељавају једно станиште, успостављају одређене међусобне односе и односе са спољашњом средином. Тако чине биолошки систем који се назива популација. Све биолошке врсте постоје у природи у облику популација, при чему је свака врста представљена одређеним бројем популација. Тако нпр., популацију представљају све јединке маслачка на једној ливади, дивље свиње у једној шуми или слепи мишеви у једној пећини.
Популација је основна биолошка јединица групне променљивости – природни облик постојања практично свих врста живих бића и основна целина еволуцијских процеса. Занемарујући ретке изузетке, популација се, у биолошком смислу, дефинише као просторно и временски ограничена група истоврсних организама који су примарно повезани системом репродукцијским односа. Потребно је, међутим, истакнути да у примени на извесне посебне примере ова општа дефиниција наилази на одређене потешкоће.
Савремена наука популације описује са два основна полазишта – у биолошком и статистичком смислу. Биолошки гледано, популација се може шватити као просторно и временски релативно јасно ограничен систем склапања репродуктивних веза. Уобичајено је да се такве групе јединки означавају термином локална популација.
Када је реч о људским популацијама, с обзиром на ступањ затворености локалне популације, односно завичајне везаности и миграцијске активности становништва, постоје значајне разлике између сеоских (руралних) и градских (урбаних) средина. Тако, на пример, у различитим деловима света, сусрећу се готово апсолутно затворене руралне популације, тј. такве локалне популације у којима је огромна већина до сада регистрованих бракова склопљена међу особама исте завичајне припадности. Такве људске групе могу бити пример биолошки типичних популација. Истовремено, у урбаном становништву је веома тешко дефинирати границе локалне популације. Практично, она је дифузно уклопљена у систем популација одређених ужих и ширих региона. На тај начин постоји теоријска могућност одржавања репродуктивних веза међу свим деловима светског становништва, па се биолошки појам популације може односити и на целокупно.
У стандардном смислу, било која група случајно или селективно посматраних људи (проучавани узорак) може се назвати популацијом. Резултате таквих запажања и анализа треба, међутим, јасно разлучити од одговарајућих података репрезентативног карактера и, по могућности, повезати их са стварним или могућим стањем у природном систему репродуктивних односа. Како у биолошком тако и у статистичком смислу, под популацијом се подразумева и свјетско становништво у целини или у одређеним подручјима; (де)популацијом се, такође, означавају и процеси насељавања, односно расељавања посматраних региона и раста свеукупног човечанства или његових појединих делова.
Популација је основна биолошка јединица групне променљивости – природни облик постојања практично свих врста живих бића и основна целина еволуцијских процеса. Занемарујући ретке изузетке, популација се, у биолошком смислу, дефинише као просторно и временски ограничена група истоврсних организама који су примарно повезани системом репродукцијским односа. Потребно је, међутим, истакнути да у примени на извесне посебне примере ова општа дефиниција наилази на одређене потешкоће.
Савремена наука популације описује са два основна полазишта – у биолошком и статистичком смислу. Биолошки гледано, популација се може шватити као просторно и временски релативно јасно ограничен систем склапања репродуктивних веза. Уобичајено је да се такве групе јединки означавају термином локална популација.
Када је реч о људским популацијама, с обзиром на ступањ затворености локалне популације, односно завичајне везаности и миграцијске активности становништва, постоје значајне разлике између сеоских (руралних) и градских (урбаних) средина. Тако, на пример, у различитим деловима света, сусрећу се готово апсолутно затворене руралне популације, тј. такве локалне популације у којима је огромна већина до сада регистрованих бракова склопљена међу особама исте завичајне припадности. Такве људске групе могу бити пример биолошки типичних популација. Истовремено, у урбаном становништву је веома тешко дефинирати границе локалне популације. Практично, она је дифузно уклопљена у систем популација одређених ужих и ширих региона. На тај начин постоји теоријска могућност одржавања репродуктивних веза међу свим деловима светског становништва, па се биолошки појам популације може односити и на целокупно.
У стандардном смислу, било која група случајно или селективно посматраних људи (проучавани узорак) може се назвати популацијом. Резултате таквих запажања и анализа треба, међутим, јасно разлучити од одговарајућих података репрезентативног карактера и, по могућности, повезати их са стварним или могућим стањем у природном систему репродуктивних односа. Како у биолошком тако и у статистичком смислу, под популацијом се подразумева и свјетско становништво у целини или у одређеним подручјима; (де)популацијом се, такође, означавају и процеси насељавања, односно расељавања посматраних региона и раста свеукупног човечанства или његових појединих делова.