ЕКОЛОГИЈА је наука која проучава жиивотну средину, однос између живих бића и неживе природе као и начине на које су се жива бића прилагодила условима животне средине.Термин екологија увео је немачки зоолог Хекел.
У односу на природу животне средине екологију делимо на:
У односу на природу животне средине екологију делимо на:
- Екологију КОПНЕНЕ средине
- Екологију МОРСКЕ средине и
Гране екологије
- бихевиористичка екологија
- популацијска екологија
- екологија животне заједнице
- екологија предела
- екологија екосистема
- општа екологија
- екологија животиња,биљака,инсеката Екосистем се састоји од две целине, живота (названог биоценоза) и средине у којој живот постоји (биотоп). Унутар екосистема, живе врсте су међусобно повезане и зависе једна од друге преко ланца прехране те размењују енергију и материју како међусобно тако и са својом средином.
Сваки екосистем може се састојати од ентитета различите величине. Мањи ентитет назива се микроекосистем. на пример, камен и сав живот испод њега може бити један екосистем. Шума може бити мезоекосистем а цео екорегион, заједно са речним сливом, може бити макроекосистем.
Главна питања код проучавања екосистема су:
колико ефикасна може бити колонизација сушних области?
које су то промене и варијетети у екосистему?
како се екосистем понаша на локалном, регионалном и општем нивоу?
да ли је актуелно стање стабилно?
какав је значај екосистема? Какву корист од односа међу екосистемима може имати човек, поготово у настојањима да се обезбеди здрава вода?
Екосистеми се често разврставају с обзиром на биотопе које проучавају. Тако се могу дефинисати следећи екосистеми:
континентални екосистеми (или копнени) као што су шумски екосистеми, ливадски екосистеми (ливаде, степе, саване) те агроекосистеми (пољопривредни екосистеми).
екосистеми копнених вода као што су лентички екосистеми (језера, баре) или лотички екосистеми (реке, потоци)
океански екосистеми (мора, океани).
Постоји и класификација с обзиром на заједницу у одређеном екосистему (нпр. људски екосистем).